Emotivnom porukom se od Ljubiše Samardžića, svog televizijskog tate, oprostio Marko Stojiljković.

Publika ga pamti po ulozi Davida u seriji Policajac sa Petlovog brda.

Marko: „Imali smo to zezanje da smo jedan drugog zvali džine! I onda bi se kuckali pesnicama kad se sretnemo, to je bio neki njegov štos! Znao sam da je veliki glumac. Gledao sam ja njega pre nego što smo snimali seriju. Mada, koliko neko sa osam godina može sve to da zna. Meni je to bila super zabava u ono doba. Snimam film! Pa to je potpuni novi svet…“

Ja: „Da li se i iza kamere ponašao kao ćale prema vama?“

Marko: „Imao je on šlifa sa nama klincima. Bio sam jedino muško dete u toj priči, i stvarno smo bili kul. Možda ne kao otac i sin, ali sam Ljubišu doživljavao kao kul ujaka ili strica!“

Ja: „Koja te je njegova uloga najviše impresionirala?“

Marko: „Meni je fascinantna njegova sposobnost da osmisli i da pečat i najmanjoj ulozi. U filmu Ubistvo sa predumišljajem postoji jedna scena, možda čak i dopisana, gde on igra nekog seljaka iz Hrvatske koji preuzima leš od glavnog junaka, i prevozi ga konjskim kolima za Beograd. Sama ona mikro gluma, Smokijeva mimika u toj jednoj sceni, u te dve linije dijaloga, to je nešto brilijantno!“

Ja: „Pretpostavljam da ćeš ga po tim momentima pamtiti?“

Marko: „Svakako. Pamtiću i sva ona snimanja koja su znala da se oduže, ali to Ljubiši ne bi bio problem. On je uvek bio raspoložen.“

Podcast: http://www.radios1.rs/shows/2/Popodne+na+Ti+sa+Vesnom/podcasts

About Author

kevazakon

Leave A Reply