Gru – Bitno je da te i dalje žele

Posle dvadeset godina, trema je nestala, vokmen ne radi, ali Grua i dalje slušam.

I ponovo ga intervjuišem, srećna što i on i ja trajemo u svom poslu, i što smo životnu priču obogatili novim ljudima i događajima.

Ja: „Kad kažu da si stara škola, jel to kompliment, ili podsećanje na to koliko je godina prošlo od početka karijere? Da li se osetiš matoro? (smeh)“

Gru: „Prvo to shvatim kao kompliment. Činjenica je da to što radim traje više od dvadeset godina.

I to jeste stara škola. Inače se ta podela na novu i staru školu ne odnosi na način izvođenja i bavljenja hip hopom, to je podela na ekipu koja je pokrenula priču, i ekipu koja se kasnije priključila.

A opet, nije da se ne osetiš matoro. Dovoljno je da izgovoriš da DVADESET GODINA radiš to što radiš! Ali nekako sa ponosom! (smeh)“

Ja: „Jel može i imam četrdeset i kusur a i dalje me žele (smeh)?“

Gru: „Može i tako! Bitno je da te i dalje žele! Mada, bolje zvuči sa trideset i kusur, nego četrdeset i kusur…

U mom slučaju je kusur već prešao deset, tako da će ubuduće samo kusur i da raste. Ostaje trideset! (smeh)“

Ono o čemu Gru i ja nismo razgovarali pre dvadeset godina, jesu uloge koje ti dodeli život. One najvažnije. Roditeljske. Sada mi ponosno priča o svojoj deci, o tome kako stariji sin, Vuk, preko interneta pretražuje i sluša pesme svoga tate i kako brzo kapira i tekstove i suštinu.

Ponosnog oca dva preslatka plava dečaka, zato prvo pitam, da li misli da je kul ćale.

Gru: „Ja mislim da jesam. Trudim se iz sve snage da to budem. Ustvari, to nije neki trud na silu, pokušavam da sa klincima izgradim prijateljski odnos, da ih naučim bitnim stvarima, i da im dam slobodu da sami dolaze do nekih zaključaka.

Potvrda svega toga je što vidim da se klinci zanimaju za zanimljivu muziku. Mlađem je to na prvom mestu. Stariji voli sport, trenira fudbal. Velike zasluge za sve, ima i moja supruga. Kad sagledam ceo naš odnos, shvatam da je sve potpuno kul!“

Ja: „Kako vaspitavati šmekere?“

Gru: „Ne znam koji je pravi recept. Možda se čovek sa tim rodi… a onda neke stvari usput pokupi.

Ja pokušavam da od njih napravim dobre ljude. Učim ih da poštuju druge, da poštuju žene, da ne rade drugima ono što ne žele da drugi njima rade.

Vuk je stariji, njemu mogu da objasnim kako sve funkcioniše. Vremenom će i sam ukapirati. Ja sam zadovoljan kako sada funkcioniše. Ovaj mali je rođeni šmeker. Plus, ima starijeg brata od kojeg uči. Njemu je lakše, on samo upija stvari. I sve mu to ide mnogo brže!“

Da će Vuku i Relji muzika biti deo života, nekako je očekivana stvar. Pitam ponosnog ćaleta da li ih je, kad su bili bebe, uspavljivao rep muzikom.

Gru: „Ne sećam se, ali je sto posto bilo i tih situacija! (smeh).

Kad sam pišeš melodije i tekstove za svoje pesme, to ti nekako pomaže i da ne učiš one klasične uspavanke, nego možeš na licu mesta da izmišljaš nove! Doduše, u mom slučaju, neki tekstovi su bili totalne nebuloze, ali da ne ulazimo sad u to! (smeh)“

Ja: „Koliko možeš da utičeš na Vukov i Reljin muzički ukus?“

Gru: „Klincima je u početku zanimljivo, ono što je nama zanimljivo. Oni gledaju i slušaju isto što i mi. Pri tom, mislim i na muziku i na TV program. Kasnije, kad krenu u vrtić i školu, tu se dešavaju neke druge stvari! Ponekad se i sam pitam kakvu im to muziku tamo puštaju… A nekada ne želim ni da znam, bojim se da mi istina ne bi prijala!

Osnovne smernice kreću iz kuće. Vuk sluša kvalitetnu muziku, na njegov ukus ne mogu da se požalim.“

Ja: „Imaš dva sina. Da li si nekada pomislio da ti fali ćerka?“

Gru: „Vuk ima osam godina. Mlađi Relja puni četiri.

Iskreno, nisam nikada razmišljao o ženskom detetu. Nekako mi je ovaj raspored totalno prirodan, jer sam i ja odrastao sa mamom, tatom i bratom. Volim da se našalim da su ćerke preslatke, a onda porastu (smeh)!

Meni lično je nekako lakše sa sinovima, jer svoja iskustva prenosim na njih. Nisam siguran na koji bih način vaspitavao žensko dete, i koliko bi sve to umelo nekad da boli!“

Ja: „Danica i ti trajete. Imaš recept ili da tražim od nje? (smeh)“

Gru: „Naša veza traje jako, jako dugo. Nadam se da će trajati za sva vremena!

Nema tu nekog posebnog recepta. Mi smo se jednostavno uklopili. Takvi smo ljudi. Današnjim vezama fali poštovanje, fali kompromis, jer bez tih stvari ne uspevaju ni ljubavne ni poslovne priče.“

Ja: „Jel postoji neka pesma sa tvojih albuma posvećena Danici?“

Gru: „Njene su sve sa ljubavnom tematikom. Ona je imala uticaj na sve moje pesme, koje su nastale posle devedeset devete godine. Zajednički život inače utiče na sve druge stvari, na sva razmišljanja.

Klasičan primer je moja pesma Tamo gde si ti.

Mislim da mi je to jedini pravi ljubavni tekst, od kad sam počeo da se bavim muzikom!“

Ja: „To znači da reper sme i može da bude romantičan?“

Gru: „Sve je dozvoljeno! Piši o čemu god hoćeš, samo budi realan!

Prepoznaju ljudi dal je nešto izašlo iz srca ili nije.

I ne samo da prepoznaju, već ne žele ni da slušaju neiskrene priče i rime.“

Ja: „Rokeri ne idu u penziju. A reperi?“

Gru: „Ja nisam u penziji, ali prilično sam se povukao. Bacio sam se na didžejing. Muzika je ista, samo je pristup drugačiji. I ne razmišljam o penziji, dok god mi je interesantno sve ovo što radim. Kad se osetim drugačije, onda ću potpuno da se povučem. I mislim da je to jedini način na koji ljudi treba da funkcionišu. Dok god imaš nešto da kažeš, svakako treba da snimaš.“

I on to čini.

Zato ga za kraj ovog intervjua, pitam da li će za nekoliko godina ponovo uraditi novi remiks pesme Biću tu, i obeleži neki novi jubilej.

Gru: „Nisam od ljudi koji prave dugoročne planove, jer se i oni kratkoročni često izjalove.

Ne razmišljam ni gde ću biti za deset godina!

Uživam u trenutku, i u svom životu, jer nakako sve funkcioniše kako treba.

Živim od posla koji volim, a to je najbitnije.

Što se tiče remiksa, nisam siguran da ću priču da ponavljam. Možda za deset godina to neko drugi uradi! (smeh).

Ovim remiksom sam obeležio dvadeset godina od izlaska prvog albuma, ali sam i osvežio pesme koje mi ljudi inače u klubu traže. I mislim da je remiks super fora. Starije verzije smo čuli milijardu puta, ni ja sam više ne mogu da ih slušam!

Ovako je bolje. Ovako i pesme još duže traju!“