Aleksa Brđović i Uroš Kovačević kod Steve i Keve nakon osvajanja Svetske lige.
Ok, jedva smo ih probudili, ali su i posle slavlja koje je trajalo cele noći, zlatni odbojkaši došli u studio, da se zajedno radujemo, da pozdravimo Srbiju, navijače i sve one divne ljude koji su našu odbojkašku reprezentaciju pratili do pobedničkog trona.
Pričali smo o utakmicama, ali i o drugarstvu koje postoji među igračima.
Aleksa i Uroš su, citiram, budući kumovi, pa smo i tu činjenicu iskoristili da se malo raspitamo o privatnom životu mladih odbojkaša.
Nismo mogli da ne pomenemo i Dejana Brđovića, Aleksinog pokojnog oca, velikog sportistu, kapitena odbojkaške reprezentacije koja će meni zauvek biti nekako najdraža.
Što je i normalno, jer me za igru tog tima vezuju divne uspomene, tinejdžerske godine, navijanje ispred skupštine, doček, sreća i suze radosnice.
Emotivno i ponosno, Aleksa je rekao da svom ocu posvećuje svaku pobedu.
Uroš je pričao o svom bratu, Nikoli, takođe vrhunskom odbojkašu, koji je osvojio sve osim Svetske lige. Pa je bilo prostora i da se šalimo na tu temu.
I jesmo se puno smejali, jesmo analizirali igru Brazilaca, malo smo patili zbog činjenice da ova ekipa ipak neće otići u Rio na Olimpijske igre, ali ako nastave sa ovakvim rezultatima, sigurna sam da ćemo se još puno puta sresti i proslaviti uspehe.
I pominjati sudiju, između ostalog!
Hvala, selektore, hvala ekipo!
I, čuvaj se svete, plave čete!
