Filip Čukanović – Svaka konkurencija je dobra, jer te tera da radiš na sebi i postaneš još bolji

0

Kao klinac, najviše je voleo da gleda Dnevnik. Čitao je novine, interesovao se za sva aktuelna dešavanja, ali je maštao da postane doktor. Ili pravnik.

Novinarstvo je bilo njegov hobi.

Radio ( Pingvin ) je otkrio u sedamnaestoj. Spoznao odgovornosti koje nose mediji, stekao radnu naviku, poradio na dikciji.

Sinhronizovao je crtaće, kratko pisao za Sport. Na televiziji Pink bio reporter jutarnjeg programa.

Leta 2014. godine, postao je deo TV B92.

Filip Čukanović.

Mladi gospodin krupnih očiju, prepoznatljivog osmeha, jedan od retkih predstavnika nove generacije novinara, koje smo tako brzo zapamtili i zavoleli.

Da li je to zbog šarma i harizme koju poseduje, ili zbog aktuelnih dešavanja sa kojih je izveštavao?

Filip: „Meni se dogodilo nešto što je doživeo mali broj ljudi. Za vreme poplava 2014. godine, moje kolege i ja smo bili na ekranu 24 sata, 8 dana. Tada se sve promenilo, ljudi su počeli da me prepoznaju. Prilaze, imaju pohvale i kritike, što mi je drago. Oni su publika, a mi kao mediji postojimo upravo zbog njih. Zato je baš njihov sud veoma važan.“

Ja: „Jel te prepoznaju i kad plaćaš račune, pa koristiš foru da ideš preko reda? (smeh)“

Filip: „Na ovo pitanje ne smem da odgovorim iskreno (smeh)“

Ja: „Šta je najlepše, a šta najteže kad je tvoj posao u pitanju?“

Filip: „Dinamika koju ovaj posao donosi! Svaki dan je različit od prethodnog, nemate radno vreme, konstantno upoznajete mnogo ljudi, sve je nepredvidivo, često se putuje. Istovremeno, neke od ovih stvari su i najteže.“

Ali znam da je iskustvo neprocenjivo! I mislim da to zna i Filip, i da svoje prilike pametno koristi. Kaže da ceni rad mnogih kolega. Od istih tih zatraži često i mišljenje o svom učinku.

Mene zanima kada i kako novinar nauči da ne ulazi previše emotivno u svaku priču koju prenosi? Da li Filip i dalje uči te veštine?

Filip: „Često radim vanredne situacije, koje same po sebi nisu dobre. Za vreme trajanja izbegličke krize, putovao sam od Grčke do Austrije. Sreo mnogo ljudi, koji su izgubili sve. Teško je. Ipak, moram biti hladne glave i nepristrasan, kako bih svoj posao obavio što je moguće bolje. Na meni je da predstavim kroz šta oni prolaze, a na svima nama zajedno da im pomognemo.“

Ja: „Misliš li da nam fali više autentičnih tv lica i izveštača?“

Filip: „Da. Naši gledaoci su razmaženi jer su navikli na dobre, visoke produkcije, pa je često na ovako malom tržištu teško ispratiti njihove apetite. Što se izveštača tiče, da biste bili dobri, potrebno je da uz sebe imate jak tim, dobrog urednika i mentora, mnogo upornosti, bezobrazluka ali i sreće. To je proces koji traje!“

Filip je već godinu dana u ekipi TV B92. Sa urednicom Jelenom Kosanić Podunavac, kako kaže, radi na detaljima. Ima priliku da izveštava iz raznih krajeva zemlje i sveta, što je veoma značajno za svakog novinara.

Pitam ga gde vidi sebe za deset godina, i da li je u Srbiji moguće planirati karijeru.

Filip: „Stvari se brzo menjaju, pa bih na ovo pitanje, da npr. živimo u Americi, možda i mogao da ti odgovorim precizno. Ovde teško. Moja želja je da se usavršavam kao reporter, i možda za nekoliko godina uradim autorsku emisiju. Takođe me zanima i produkcija.“

Ja: „Da li bi mladim ljudima preporučio da se bave tvojim poslom?“

Filip: „Ukoliko imaju mnogo snage i volje da istraju, da! Ako ne, bolje da ne pokušavaju.“

Ja: „Da li ti ovde imaš konkurenciju?“

Filip: „O da, itekako. Svaka konkurencija je dobra, jer te tera da radiš na sebi i postaneš još bolji.“

Još jedan dobar savet za buduće kolege.

A dok čekam autorsku emisiju Filipa Čukanovića, želim mu novinarske priče koje će se prepričavati, i mogućnost da u zemlji Srbiji izveštava samo o lepim stvarima.

Za sajt KevaZakon.com

Vesna Zakonović Arežina.

About Author

Comments are closed.