Ako postoji ljubav na prvi pogled, onda postoji i ljubav na prvo slušanje. Zapravo sam sigurna, jer bih tako opisala svoj susret sa Frajlama.
Iako sam Jelenu, Nevenu, Mariju i Natašu upoznala mnogo pre nego što su udružile snage, vokale i harizmu, sa prvim zajedničkim singlom, Frajle su postale moje omiljene devojke.
A kada su, gostujući u jednoj emisiji otpevale Ja sam žena na sve spremna, postalo mi je jasno da će moja ljubav prema njihovoj muzici, i pre svega performansu, trajati do kraja života.
Ja: „Da li je Frajla, žena na sve spremna?“
Frajle: „ Uvek i svakako. Frajla je žena koja zna i da se smeje i da plače, koja zna da skuva ručak a i da zameni gumu, koja peva serenade ispod prozora, koja zbog pesme i ljubavi ide i do kraja sveta. Mislim da se puno žena može pronaći u ovoj maloj definiciji.“
Ja: „Jel se Frajla postaje, ili moraš tako da se rodiš(smeh)?“
Frajle: „Malo rođenjem, malo se stiče vremenom, ai uči se. Frajla mora da ima damske manire.“
Ja: „Svesne ste da ste postale brend?“
Frajle: „ Jel jesmo? Divno je, ako jesmo. Mi naše ime gradimo već šest i po godina, i nemamo kompromisa kada je muzika u pitanju. Volimo da pišemo, da sviramo, da snimamo. Srećne smo kada dobijamo poruke od devojčica u kojima kažu da su zbog nas počele sa sviraju gitare. Pišu nam mame, da uz naše pesme uspavljuju bebe. Nakon takvih pisama ne razmisljaš puno o onome što jesi, nego sta svojom muzikom činiš za druge.“
Ja: „Gde ste iste, a gde različite?“
Frajle: „ Iste su nam moralne vrednosti, vaspitanje i neizmerna ljubav prema muzici i životu. I Neveni i Jeleni su isti roditelji (smeh). Sve ostalo je u potpunosti različito, ali mi tu našu različitost jako volimo i cenimo.“
Pratim Frajle i na društvenim mrežama, gde nas one redovno obaveštavaju o svojim nastupima i koncertima. Mene lično raduje činjenica, da od pevanja može da se živi, čak i kada rešiš da ne praviš kompromise, ili pratiš aktuelne trendove.
Frajle: „Može, ali ne može samo u Srbiji da se nastupa. Mi imamo sreću da našu muziku vole ljudi iz okolnih zemalja, iz Hrvatske, Makedonije, BiH… Kada se celo to tržište objedini, onda se dođe do lepog broja koncerata i nastupa, a samim tim i zarade. Iskreno, još uvek nismo u fazi da nam se sve uloženo vratilo, u smislu materijalnog, ali verujemo da će i te stvari doći na svoje.“
Ja: „Sigurno postoje neki narodnjaci koje volite da zapevate?“
Frajle: „Naravno. Mi smo žene koje vole kafanu i merak. Volimo sevdalinke, Miroslava Ilića, Tomu, Tozovca, Silvanu… Imamo dobro predznanje koje smo godinama nadograđivale (smeh).“
Frajle žive život na točkovima. Koferi su uvek spakovani. Frajlomobil na putu. Da li se i tu pronalazi inspiracija za nove pesme? Gde je ima najviše?
Frajle: „ Uvek u ljubavi. Ona pokreće, a sve ostalo insipiriše. Život na točkovima je zanimljiv, ali i težak. Zanimljiv, jer upoznaješ nove gradove, ljude, običaje… Težak, jer nije dozvoljeno nedostajanje. Čim to u sebi imaš, onda je taj put mnogo teži. Mi imamo jedna drugu kao prijatelje, to je velika sreća.“
Ja: „Kako se dogovarate koja koju pesmu peva, ili koja koji deo?“
Frajle: „ Krenemo, pa kojoj najbolje ide (smeh). Dogovaramo se jednostavno. Ako neka ima posebnu želju da nešto otpeva, ta želja se ispunjava. Biramo i pesme i delove pesama po temperamentu. Ako neku baš pogodi neki stih u nekoj strofi, taj stih je njen.“
Ja: „Na kom jeziku VOLIM TE najbolje zvuči, a na kom se najlepše peva?“
Frajle: „Najlepše zvuči i najlepše se piše – Volim te. A najlepše se peva- Ich liebe dich. Madaaa, otišle smo korak dalje sa ljubavnim izjavama, pa sada imamo novu mernu jedinicu za ljubav – Ko te voli kao niko!?“
Ja: „Da li ste vi deo estrade, ili imate svoju?“
Frajle: „ Uh. Mislim da nismo deo estrade. Imamo neki svoj svet, svoje prijatelje, i u muzici i van muzike. Volimo ta kolektivna druženja, volimo da negde zasviramo i zapevamo. Tako stičemo prijatelje i tako se najlakše zbližimo sa ljudima.“
Ja: „Da li je lepše na sceni, u studiju, ili tamo gde se pišu i komponuju prvi stihovi pesme?“
Frajle: „ Jaooo! Jako teško pitanje. Na sceni smo kao kod kuće, a studio nam je nekad kuća, a kod kuće pišemo pesme (smeh).
Ja: „Šta bi bile Frajle, da Frajle nisu postale?“
Frajle: „Definicija na početku kaže da bismo isto bile frajle, samo bi nam možda zanimanje bilo drugačije. A možda i ne bi, jer muziku toliko volimo i živimo, da bi bilo samo pitanje kada bi ona postala naša profesija.“
