Možda ljubav ne može da se definiše, ali sam sigurna da može da se oboji najlepšim bojama.
Može i da se podeli na nekoliko delova, pa da poraste, pa da samu sebe preraste.
Sve može.
Shvatila sam to kada sam upoznala Saleta. Velikog navijača Zvezde.
A onda i njegove dve ćerke.
Ovo je priča o njima.
O Tamari i Nađi.
Priča o velikoj ljubavi. Onoj za ceo život.
Koju ni tata ne brani, već joj daje krila i za nju navija.
I sa tribina. I sa svakog drugog mesta.
Tamara ima deset godina. Igra folklor, voli tradiciju, voli umetnost. Ali kada utakmica počne, njen svet postaje borben i navijački. Strah, radost, tuga, pobeda… Zvezda!
Tamara najviše voli da gleda košarku, ali se nerado izjašnjava ko joj je omiljeni igrač. Jer nekako, čim to uradi, taj neko ode iz Zvezde, a ona onda bude tužna.
Tompson je poslednja tiha patnja.
Cirbes i Luka su i dalje favoriti.
Jaka Blažič je, međutim, zauvek broj jedan.
Iako više ne igra za Zvezdu, Tamara i dalje redovno prati njegove utakmice.
Nađa ima sedam godina.
Sportski je tip, trenira odbojku, a košarku prati, naravno, zbog omiljenog kluba.
Nađa voli Zvezdu i ne stidi se da to i pokaže.
Kao meni, pred Novu godinu, kada mi je poslala pismo za Deda Mraza, sa samo jednom željom.
Da se njen omiljeni košarkaš, Čarls Dženkins, vrati na Mali Kalemegdan.
Nađa voli Đenku još od one čuvene utakmice sa Budiveljnikom 2014.
Navijači se sigurno sećaju magije, rezultatskog preokreta i svega što je popularni Đenka uradio.
Ta ljubav je toliko velika i jaka, da je Nađa Čarlsu spremila i poslala pozivnicu za svoj rođendan, tata navijač mu je istu prosledio, sve dobro organizovao i uz malo crveno-bele magije, pomoći kumova i čelnih ljudi kluba, Nađa je dobila priču i uspomenu za ceo život.
I emociju koja je toliko jaka, čak i kada se ovaj događaj prepričava!
Torta spremna, rođendan se slavi… stiže Đenka!
Onaj isti Đenka koji ju je posle jedne utakmice nosio preko terena, sa kojim se toliko puta slikala…
Taj Đenka je na vratima njene sobe!
Suze, zagrljaji, neverica, ljubav!
Potpuno razumem Nađinu novogodišnju želju, kao i što razumem zašto je za svoj odbojkaški dres izabrala broj 22.
Čarls Dženkins i Nađa su i dalje u kontaktu.
On često postavi njenu fotku na svoj profil, jer Nađa je njegova, citiram „najdraža drugarica iz Srbije“!
Dragi Deda Mraze, znam da si bio vredan i ove godine, ali ja zaista verujem da nam je svaki dan praznik.
Ne znam da li imaš ikakve veze sa Zvezdom, osim što u oblačenju kombinuješ dve najlepše boje, ne znam kakvi su ti kontakti sa stručnim štabom, ne znam doduše ni kakve su bile njihove novogodišnje želje, ali…
Ako je ovo sa Đenkom sada neizvodljivo, ti se skoncentriši na obe lige, baci malo svoje magije, a mi ćemo se do sledećeg zvaničnog dočeka nekako snaći.
I napisati još veće pismo.
Vole te Tamara i Nađa.
I ja, naravno.
I cela ekipa sa (tvog) Severnog pola!
Srećni praznici!
