Svuda oko mene neki zabrinuti roditelji koji prave spiskove škola za svoju decu, tresu se zbog prijemnog i izgovaraju istu rečenicu.

Samo da NEŠTO završi, pa da mu tražim vezu za posao.

Ćutim i slušam.

Onda se iznerviram, pa počnem svoju priču.

Moj izbor srednje škole bio je MOJ izbor.

I bio je lak.

Gimnazija. Jezički smer.

Prošla sam sve one zamke i prepreke koje ti postavlja zabrinuta okolina.

Kakva gimnazija, posle moraš fakultet ili si niko i ništa.

Kakva gimnazija, pogledaj koliko je tu gradiva.

Kakva bre gimnazija, nećeš imati nikakvu praksu i SLOBODNO VREME.

Preživela sam.

I opet bih isto, da moram.

Imam ime i prezime, znanje i zvanje.

Gradivo koje me zanimalo sam savladala, mnogo toga i dalje savladavam jer se čovek uči dok je živ, a posao na radiju tokom srednje škole bio je moja najlepša praksa i najslobodnije vreme!

Još, fino plaćeno.

Zapravo, zarađivala sam mnogo više od mame i tate.

Da ne kažem, kakav bre minimalac, i polovina istog… ?

Ako ćemo o dualnom obrazovanju.

Ipak, najveća nagrada bila je ta što roditelji nisu nikada izgovorili onu rečenicu sa početka priče, već su samo pratili svoje dete, nisu ga sputavali, mudro su ga savetovali, i iako finansijski nisu mogli da pomognu, poklonili su mi najskuplju i najdražu stvar.

Poverenje!

Danas, kada sam i sama roditelj, sigurna sam da su smernice koje sam dobila, jedini pravi putokaz do cilja.

Sinak završio prvi razred.

Tečno čita, lepo piše, obožava matiš, ima nove drugove i voli svoju učiteljicu.

Nekih silnih dopunskih časova nije bilo, niti neke ozbiljne frke sa starijim razredima.

Tako da meni ne preostaje ništa drugo, nego da odigram pobednički ples ispred škole, zajedno sa mužem, dok nam sinak daje ritam.

Jer on je ozbiljan bubnjar i svršeni đak prvak.

I to je za tih sedam bezbrižnih godinica sasvim dovoljno.

Nema tu mesta za ikakava pitanja i iščekivanja savršenog proseka, niti tumačenja opisnih ocena u nadi da je svaka napisana rečenica odličan pet.

Neka sinko samo nastavi lepršavo i u ritmu muzike za ples, jer je istinski srećan samo onaj čovek koji u životu radi ono što zna i voli.

Budite primer svojoj deci.

Najbolji drug i sigurna luka.

Poklonite im svoje vreme. Ne svoje veze i kontakte.

I volite to što jeste i čime se bavite.

Ili promenite, ako ne volite.

I, ako je đačko doba najbolja stvar od rođenja pa do smrti, ne trošite vreme na proseke i bubanja.

Živite!

Sinak, čestitam još jednom.

A sada, raspuuuuuuuuuuuuuuuuuuust!

About Author

Comments are closed.