Moja prijateljica je bezveze.
Volim je, ali je bezveze.
Već nekoliko godina trpi njega koji je vara.
A nije najgore to što je vara. Nego što je i nju ubedio da se pomiri sa tim.
I svakog je dana podseća, na ovaj ili onaj način, kako je nesposobna, ružna i glupa…
A ona to nije.
Ona je samo bezveze jer još uvek veruje u svog bezveze muža.
On je njen sultan i ona je robinja i trči mu u odaje svaki put kad je pozove, a između bezveze seksa je majka, domaćica, sobarica, kuvarica i sve to sa epitetom bezveze.
Jer on tako kaže.
Taj bezvezni lik koji je imao ludu sreću da bude bezuslovno voljen.
To su ti momenti kada prestajem da verujem u kosmičku pravdu, ljude i emocije, jer čak i da je ljubav slepa, nije valjda i gluva, pa da ne čuje izrečeno sranje…
Bezveze…
***
Odlomak iz knjige Mama ipak zna najbolje
Vesna Zakonović Arežina
