Sve je spremno za najradosniji hrišćanski praznik.
Fotografije ofarbanih jaja, preplavile su Instagram i Fejs.
Veliko finale posta. Lična greška svakome ko nije jeo leba i džema na Veliki petak.
Oprosti i meni, Bože, punomasno mleko u kafi. Zgrešio konobar. A ja mu se pridružila.
Domaćinski i hrišćanski, kako nalažu običaji, pred početak produženog vikenda, već smo se mačevali kitama ko je odakle i ko ide kući za praznik, ko je veći, a ko manji (Beo)građanin, čiji deda prvi stigao, ko je sa koje planine sišao…
Standardno smo pobacali hejt po komentarima ispod klipova na Jutjubu, pa u nedelju, onako raspevani, kad nam posle ručka skoče šećer i holesterol, u miru doma svog nastavićemo da pratimo sve što se na političkoj sceni Srbije trenutno dešava.
Dok brojimo. Sitno.
Gospodi pomiluj!
Nije do Boga. Do nas je!
Umesto da su nam produženi vikendi prilika da putujemo po svetu i uživamo u lepoti postojanja koju nam je Svevišnji podario, mi ćemo da se rokamo po padežima i akcentima, ograđeni i ojađeni, podeljeni i nakurčeni.
I tako, dok nas bude. A svakog nas Uskrsa sve manje.
Vaistinu!
Najradosniji dan dočekaćemo uz portale i rusku salatu, da konačno saznamo ko je ubica i ko će sledeći da svrši u nekom rijalitiju, uz nedeljni ručak, kad se ionako svi redom tucamo.
I nazdravljamo!
Jer, ne može nam niko ništa. Jači smo od sudbine.
Ali od svoje, ovakve, ne možemo ni da pobegnemo.
I dok nas lažu i mažu i mi farbamo.
Jaja.
I sve nam lepo i šareno.
Srećni praznici.
