Učim na tuđim i svojim greškama, ali mudro biram čije ću savete da usvojim.

O čoveku govore dela, a ne reči.

I ljudi. Oni koje bira za prijatelje, saradnike i zajednički život.

Brak.

U savršene veze ne verujem, ali u nesavršenosti koje jedna drugoj potpuno odgovaraju, da.

Jer, ti si ono za koga se udaš.

Koga oženiš.

I to je to.

I taj neko ne postoji da bi te celom učinio.

Već da u tebi celoj prepozna sebe u punoj snazi.

I obrnuto.

Zato, o bivšima sve najlepše.

Bili su nam ogledalo, podsetnik, lektira i lekcija.

Bivši su jer više nije išlo, nije nam se dalo, sve nam se dalo, više nije moglo, umelo niti želelo.

Doviđenja, prijatno i ne okrećem se, sine!

Sa kim delite postelju?

Čije prezime, čežnje i mirise nosite?

Da li posle leptirića i cvetića nasmejani negujete baštu vaše sreće?

Ili se branite od korova i žalite na sušu?

Da li se pravite da vam sve to prija, ili su uslovi savršeni za cvetanje?

Jer toliko njih stalno nešto priča i priča, a onda uhvati za ruku ličnu vremensku nepogodu, pa sa njom paradira kroz šljivike i livade.

Sorry, sestro, vidim koji su ukusi tvoga kraja, a to nije ono sa čime nama nazdravljaš.

Ili si opijena, pa pričaš svašta.

I biće te sramota sutra, kada te mamurluk prođe.

Nazdravljam ljubavima koje to jesu, od krvi, mesa, slatke čežnje i iste pameti.

Ljubavima koje se zovu dom.

A ti duvaj, ali mi nećeš i ne možeš srušiti kuću.

Niti pustiti ikoga da zaspi u našem krevetu.

About Author

kevazakon

Leave A Reply